Ветроенергетски капацитети Србије — тренутно стање
Ветроенергетика представља други по значају обновљиви извор енергије у Србији, иза хидроенергетике. Инсталисани капацитет ветроелектрана достигао је 772 МW крајем 2024. године — резултат убрзаног развоја у периоду 2012–2024.
Ветропотенцијал Србије концентрисан је у двема главним зонама: источном Банату (Кошавски ветар — снажан и стабилан ветар Паnonskog типа) и планинским областима у јужном и западном делу Србије. Просечна годишња брзина ветра на локацијама ветропаркова у Банату износи 6,8–8,2 м/с на висини 100 м.
Активни ветропаркови у Србији (2024)
| Ветропарк | Снага (МW) | Локација | Година пуштања | Инвеститор |
|---|---|---|---|---|
| Čibuk 1 | 158,0 | Зрењанин, Банат | 2018 | EREN Renewable Energy |
| Maestrale Ring (Кривача) | 105,6 | Алибунар, Банат | 2015/2016 | Maestrale Ring d.o.o. |
| Malibunar | 102,0 | Алибунар, Банат | 2016/2017 | Vetrozelena d.o.o. |
| Parkea (Пландиште) | 66,0 | Пландиште, Банат | 2015 | Electrawinds Serbia |
| Dolovo | 58,5 | Панчево/Долово | 2013/2018 | EPS + Vestas |
| Остали мањи ВП | ≈282 | Различите локације | 2012–2024 | — |
| Укупно | 772,1 МW | — | — | — |
Ветропотенцијал Србије — регионална карактеризација
На основу вишегодишњих мерења ветра и аналитичких студија, Србија се дели у три зоне ветропотенцијала:
- Висок потенцијал (>7,0 м/с): источни и централни Банат, посебно алибунарско-зрењанинска зона; Кошавски ветар (кatabатски ветар Паnonskе низине)
- Умерен потенцијал (5,5–7,0 м/с): планинске кланце у Источној Србији, висоравни Старе Планине, делови Шумадије
- Ограничен потенцијал (<5,5 м/с): западна Srbija, Фрушка Гора (заштита природе), долинска подручја
Укупни технички потенцијал ветроенергетских ресурса Србије процењен је на 6.000–9.000 МW инсталисаних капацитета, уз претпоставке о ограничењима коришћења земљишта и минималним удаљеностима од насеља и заштићених подручја.
Пројекти у процедури — планирани капацитети
У јануару 2025. у различитим фазама процедуре одобравања налазило се укупно 74 пројекта ветроелектрана у Србији са укупном планираном снагом преко 1.850 МW. Међу значајнијим пројектима у напреднијој фази су:
- Čibuk 2 — 505 МW, Зрењанин/Банат, у процедури прибављања дозвола
- Veternik — 210 МW, код Зрењанина, у финансијском затварању
- Ветропарк Крушевица — 96 МW, Крагујевачка котлина, у процедури
Мрежна интеграција ветроенергетике
Интеграција варијабилних ветроенергетских капацитета у националну преносну мрежу захтева значајне инвестиције у мрежну инфраструктуру. ЕМС (оператор преносног система) је идентификовао неколико критичних тачака у мрежи које ограничавају прихват нових ветроенергетских капацитета — посебно у банатској зони, где је концентрација планираних пројеката највећа.
„Ветроенергетика у Банату представља један од ретких примера где је Србија успела да стекне конкурентну предност у ЕУ оквиру — Кошавски ветар је природни ресурс светске класе, и то се мора боље искористити."
— Европска банка за обнову и развој (EBRD), Студија ветроенергетских ресурса Западног Балкана, 2022Циљ 2030. — 1.920 МW
NECP Србије поставља циљ достизања 1.920 МW инсталисаних ветроенергетских капацитета до 2030. — повећање за ~1.150 МW у односу на тренутно стање. Ово захтева просечну годишњу инсталацију од 191 МW у периоду 2025–2030. Ако динамика оста на текућем нивоу (~80–100 МW годишње), циљ неће бити испуњен.