Енергетски систем Србије карактерише висока концентрација термоелектрана на угаљ — упркос декларативним циљевима трансформације, угаљ и даље доминира у структури производње. Ова аналитичка студија систематски прати структуру производних капацитета и тражи одговор на питање: у ком правцу ће ићи српски енергетски микс у наредним годинама?

1. Тренутна структура енергетског микса (2024)

На основу података Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС) и Eurostat-а, структура произведене електричне енергије у Србији у 2024. години изгледала је следећо:

Извор Произведена ел. енергија (TWh) Удео (%) Инсталисана снага (MW)
Термоелектране на лигнит21,454,34.378
Хидроелектране11,228,43.020
Соларне електране1,84,61.124
Ветроелектране1,53,8742
Термоелектране на гас1,12,8350
Остали извори2,46,1

Подаци јасно показују да лигнит остаје доминантан извор у структури производње, са удјелом знатно изнад просека земаља у региону. Упоредно, ЕУ просек за фосилна горива у производњи електричне енергије 2024. године износио је испод 35%.

2. Инсталисани капацитети — историјски тренд

Током последње деценије долазило је до постепеног раста инсталисаних капацитета ОИЕ, али без значајног смањења капацитета термоелектрана. Хидроенергетика је историјски чинила важан противтег угљу, али варијабилност хидролошких услова ствара неизвесност у годишњој производњи.

„Главни изазов трансформације енергетског микса Србије није технолошке природе — постојећа регулатива и инвестициони амбијент нуде решења. Кључна баријера је политичка воља за реструктурирање система у чијем центру стоји ЕПС."

— Caltovuris аналитички преглед, 2024

3. Пројекције до 2035. године

На основу NECP циљева Србије и тренда инвестиција у ОИЕ, Caltovuris пројектује следеће могуће сценарије трансформације енергетског микса:

Базни сценарио (инерција)

У базном сценарију, без убрзања реформи, Србија би до 2035. повећала удео ОИЕ на 35–38%, уз задржавање значајног удела угља (40–45%). Овај сценарио није усклађен са ЕУ захтевима за климатску неутралност до 2050.

Сценарио убрзане транзиције

Уколико Србија убрза инвестиције у соларну и ветроенергетику и реализује планирано затварање старих постројења ТЕ, могуће је достићи удео ОИЕ преко 50% до 2035. Ово би захтевало додатне инвестиције у складиштење енергије и паметне мреже.

4. Хидроенергетика — посебни изазови

Хидроенергетика је историјски чинила важан балансни елемент у српском енергетском систему. Главне хидроелектране (Ђердап I и II, Бајина Башта, Зворник) имају укупни капацитет преко 3.000 МW. Међутим, климатске промене доносе повећану варијабилност годишњих падавина и протока, стварајући нову неизвесност у хидролошком планирању.

Хидроелектрана Ђердап I на Дунаву — монументална беtonска брана са бродским прелазом и мирним воденим резервоаром
Хидроелектрана Ђердап I — највеће хидроенергетско постројење у Србији, Кладово

5. Закључне напомене

Трансформација енергетског микса Србије представља сложен процес у коме се преплићу технички, финансијски, социјални и политички фактори. Caltovuris ће наставити да систематски прати измене у структури производних капацитета и ажурира аналитичке налазе у складу са новим подацима.

Следеће истраживање у серији бавиће се детаљном анализом декарбонизационих циљева NECP-а и реалношћу њихове имплементације.

67%
Удео фосилних горива у производњи, 2023.
4.378 MW
Инсталисана снага лигнитних ТЕ у Србији
27%
Циљани удео ОИЕ по NECP до 2030.