Детаљна анализа извора производње електричне енергије, историјских трендова и пројекција до 2035. године
Енергетски систем Србије карактерише висока концентрација термоелектрана на угаљ — упркос декларативним циљевима трансформације, угаљ и даље доминира у структури производње. Ова аналитичка студија систематски прати структуру производних капацитета и тражи одговор на питање: у ком правцу ће ићи српски енергетски микс у наредним годинама?
На основу података Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС) и Eurostat-а, структура произведене електричне енергије у Србији у 2024. години изгледала је следећо:
| Извор | Произведена ел. енергија (TWh) | Удео (%) | Инсталисана снага (MW) |
|---|---|---|---|
| Термоелектране на лигнит | 21,4 | 54,3 | 4.378 |
| Хидроелектране | 11,2 | 28,4 | 3.020 |
| Соларне електране | 1,8 | 4,6 | 1.124 |
| Ветроелектране | 1,5 | 3,8 | 742 |
| Термоелектране на гас | 1,1 | 2,8 | 350 |
| Остали извори | 2,4 | 6,1 | — |
Подаци јасно показују да лигнит остаје доминантан извор у структури производње, са удјелом знатно изнад просека земаља у региону. Упоредно, ЕУ просек за фосилна горива у производњи електричне енергије 2024. године износио је испод 35%.
Током последње деценије долазило је до постепеног раста инсталисаних капацитета ОИЕ, али без значајног смањења капацитета термоелектрана. Хидроенергетика је историјски чинила важан противтег угљу, али варијабилност хидролошких услова ствара неизвесност у годишњој производњи.
„Главни изазов трансформације енергетског микса Србије није технолошке природе — постојећа регулатива и инвестициони амбијент нуде решења. Кључна баријера је политичка воља за реструктурирање система у чијем центру стоји ЕПС."
— Caltovuris аналитички преглед, 2024На основу NECP циљева Србије и тренда инвестиција у ОИЕ, Caltovuris пројектује следеће могуће сценарије трансформације енергетског микса:
У базном сценарију, без убрзања реформи, Србија би до 2035. повећала удео ОИЕ на 35–38%, уз задржавање значајног удела угља (40–45%). Овај сценарио није усклађен са ЕУ захтевима за климатску неутралност до 2050.
Уколико Србија убрза инвестиције у соларну и ветроенергетику и реализује планирано затварање старих постројења ТЕ, могуће је достићи удео ОИЕ преко 50% до 2035. Ово би захтевало додатне инвестиције у складиштење енергије и паметне мреже.
Хидроенергетика је историјски чинила важан балансни елемент у српском енергетском систему. Главне хидроелектране (Ђердап I и II, Бајина Башта, Зворник) имају укупни капацитет преко 3.000 МW. Међутим, климатске промене доносе повећану варијабилност годишњих падавина и протока, стварајући нову неизвесност у хидролошком планирању.
Трансформација енергетског микса Србије представља сложен процес у коме се преплићу технички, финансијски, социјални и политички фактори. Caltovuris ће наставити да систематски прати измене у структури производних капацитета и ажурира аналитичке налазе у складу са новим подацима.
Следеће истраживање у серији бавиће се детаљном анализом декарбонизационих циљева NECP-а и реалношћу њихове имплементације.