Укупне емисије стакленичких гасова Србије: стање и трендови
Србија спада у земље са значајно надпросечним интензитетом емисија стакленичких гасова по јединици БДП-а у европским оквирима. Укупне годишње емисије стакленичких гасова у Србији износе приближно 52 милиона тона CO₂ еквивалента, при чему сектор производње електричне и топлотне енергије учествује са преко 55% у укупним емисијама.
Овај аналитички преглед заснован је на подацима Националног извештаја о инвентару гасова стакленичке баште Србије достављеног Секретаријату UNFCCC, као и на подацима Европске агенције за животну средину (EEA) и Светске банке.
Секторска расподела емисија
Следећа табела приказује расподелу годишњих емисија стакленичких гасова по секторима у Србији за референтну 2022. годину, засновану на методологији IPCC 2006 Смерница за националне инвентаре гасова стакленичке баште:
| Сектор | Mt CO₂ екв. | Удео (%) | Промена vs 2005. |
|---|---|---|---|
| Производња ел. и топл. енергије | 28,7 | 55,2% | −3,1% |
| Транспорт | 7,4 | 14,2% | +18,6% |
| Прерађивачка индустрија | 6,1 | 11,7% | −22,4% |
| Пољопривреда | 4,2 | 8,1% | −5,7% |
| Зграде и грејање | 3,1 | 6,0% | −11,3% |
| Управљање отпадом | 2,5 | 4,8% | +2,1% |
Упоредна анализа са земљама региона
Интензитет емисија стакленичких гасова по становнику у Србији износи приближно 7,4 тоне CO₂ еквивалента по особи годишње — значајно изнад просека ЕУ-27 (6,8 т/стан.) и просека Западног Балкана (6,2 т/стан.), али испод вредности BiH (11,2 т/стан.) и Косова (8,9 т/стан.).
Интензитет емисија по јединици БДП-а (у паритету куповне моћи) за Србију износи 0,52 кг CO₂ екв./$ — двоструко виши него просек ЕУ (0,25 кг/$). Ово је директна последица доминације угљене базе у енергетском систему и ниске ефикасности постојеће инфраструктуре.
„Без суштинских промена у структури енергетског система, Србија неће бити у стању да испуни ни своје NECP циљеве до 2030, а камоли обавезе проистекле из потенцијалног приступања ЕУ."
— Извештај IPEX мреже за праћење климатске политике Западног Балкана, 2024Циљеви смањења емисија: NECP и Париски споразум
Националним планом у области климатских промена Србије постављен је циљ смањења емисија за 33,3% до 2030. године у односу на базну 2010. годину. Ово је значајно мање амбициозно него одговарајући ЕУ циљ (смањење за 55% у односу на 1990.).
У оквиру NECP документа за период 2024–2030, Влада Србије идентификовала је следеће кључне мере за смањење емисија:
- Повећање удела обновљивих извора у производњи електричне енергије на 40% до 2030.
- Побољшање енергетске ефикасности у сектору зграда за 32% у поређењу са референтним сценаријем
- Фазирање три најстарије угљене термоелектране (TE-TO Колубара А, ТЕНТ Б1 — условно) до 2027.
- Увођење система праћења, извештавања и верификације (MRV) у индустрији
- Развој националне платформе за трговање емисијама компатибилне са EU ETS
Методологија праћења и верификације
Србија извештава о емисијама стакленичких гасова у складу са обавезама из Оквирне конвенције УН о климатским променама (UNFCCC). Национални инвентар гасова стакленичке баште израђује Министарство заштите животне средине у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине (АЗЖС).
Инвентар обухвата шест основних гасова: CO₂, CH₄, N₂O, HFC, PFC и SF₆, изражених у јединицама CO₂ еквивалента применом Потенцијала глобалног загревања (GWP) дефинисаних у петом Извештају за процену IPCC (AR5).
Независна верификација података врши се преко EEA-EIONET мреже, уз периодичне техничке прегледе стручних тимова UNFCCC секретаријата.
Пројекције до 2030. и 2050. године
Анализа коју је израдила Caltovuris платформа на основу доступних модела и верификованих података показује да ће, у случају реализације свих мера предвиђених NECP-ом, укупне емисије Србије до 2030. износити između 38 и 43 Мт CO₂ еквивалента — у зависности од динамике изградње нових обновљивих капацитета и темпа фазирања угља.
Сценарио климатске неутралности до 2050. захтева суштинску реструктуризацију целокупног енергетског система, декарбонизацију индустрије, увођење напредних технологија сакупљања и складиштења угљеника (CCS) у индустрији цемента и челика, као и пуну електрификацију транспорта.