Систематски преглед постојећих и планираних инструмената за смањење емисија, подстицање обновљивих извора и управљање енергетском транзицијом у Србији.
Климатска и енергетска политика Србије ослања се на комбинацију регулаторних, тржишних и финансијских инструмената, иако је укупни регулаторни оквир у поређењу са ЕУ стандардима још увек у развоју. Ефикасност постојећих механизама ограничена је административним капацитетима, недовољном координацијом међу институцијама и политичко-економским интересима у енергетском сектору.
Закон о коришћењу обновљивих извора енергије (2021) увео је систем Feed-in Premium (FiP) као основни механизам подстицаја за нове ОИЕ капацитете. FiP систем функционише тако да произвођач испоручује електричну енергију на тржишту, а Фонд за развој обнављивих извора (ФРОЕЕ) исплаћује разлику између остварене тржишне цене и унапред утврђене референтне (премијске) вредности.
Референтне вредности Premium-а утврђују се путем конкурентских аукција, чиме се цена подстицаја одређује тржишном конкуренцијом. До 2025. године одржане су три аукцијске рунде, у укупном обиму преко 700 МW.
За мале произвођаче из обновљивих извора (прозјумере — произвођачи-потрошачи) инсталисане снаге до 500 кW, примењује се систем нето мерења. Произвођач може да испоручи вишак произведене електричне енергије у мрежу и добије одговарајући кредит на рачун за потрошену енергију.
АЕРС је 2023. проширио доступност нето мерења на станарске зграде и индустријске кориснике, иако практична примена у вишепородичним зградама остаје ограничена регулаторним баријерама.
Србија тренутно нема оперативни систем за трговање емисионим јединицама. Министарство заштите животне средине ради на развоју националног Регистра емисионих јединица компатибилног са EU ETS, уз техничку подршку ЕУ (IPA фондови). Нацрт Закона о трговању емисионим јединицама је у процедури усвајања.
| Регулаторни инструмент | Правна основа | Статус | Покривени сектори |
|---|---|---|---|
| Feed-in Premium (FiP) | Закон о ОИЕ 2021 | Активан | Сви ОИЕ |
| Нето мерење | Одлука АЕРС 2021/2023 | Активан | Прозјумери до 500 кW |
| Национални ETS | У изради | У развоју | Велики произвођачи, индустрија |
| Накнада за емисије SO₂/NOₓ | Закон о заштити вазд. 2019 | Активан (ниске стопе) | Индустрија, термоелектране |
| Енергетски аудит | Закон о ЕЕ 2021 | Активан | Велика предузећа |
| Стандарди ЕЕ за зграде (EPBD) | Правилник о ЕЕПЗ 2023 | Активан | Нова и обновљена градња |
| Субвенције за ОИЕ домаћинства | Програм Владе Србије | Активан периодично | Физичка лица |
Сектор зграда одговоран је за приближно 40% укупне финалне потрошње енергије у Србији. Правилником о енергетској ефикасности зграда (ЕЕПЗ, 2023) уведени су стандарди инспирисани ЕУ директивом о енергетским перформансама зграда (EPBD), укључујући обавезне минималне стандарде и систем енергетских пасоша. Примена је постепена — тренутно се у потпуности примењује само на нову градњу, док је обнова постојећег фонда под добровољним или партијалним режимом.
Систем накнада за загађење ваздуха у Србији базиран је на Уредби о врстама загађивача, критеријумима и методологији за обрачун накнаде за загађивање животне средине. Тренутне стопе накнаде за емисије SO₂ и NOₓ из производних постројења вишеструко су ниже него у земљама ЕУ — ниво накнаде не стимулише значајне инвестиционе одлуке у смеру смањења загађења.
„Основна слабост српског регулаторног оквира за климу није одсуство прописа — већ слаба примена постојећих прописа, ниске финансијске санкције и недостатак административних капацитета за мониторинг."
— Процена регулаторних капацитета — Caltovuris аналитичка белешка, 2025Кључне институције за спровођење климатске и енергетске политике у Србији укључују: