Регулаторни преглед · 2025

Инструменти климатске и енергетске политике Србије

Климатска и енергетска политика Србије ослања се на комбинацију регулаторних, тржишних и финансијских инструмената, иако је укупни регулаторни оквир у поређењу са ЕУ стандардима још увек у развоју. Ефикасност постојећих механизама ограничена је административним капацитетима, недовољном координацијом међу институцијама и политичко-економским интересима у енергетском сектору.

Зграда Народне скупштине Србије у Београду где се доносе кључни закони и регулаторни акти у области енергетике и климе, историска фасада у класичном стилу
Институционални оквир климатске политике — Народна скупштина Србије, Београд

1. Систем подстицаја за обновљиве изворе (Feed-in Premium)

Закон о коришћењу обновљивих извора енергије (2021) увео је систем Feed-in Premium (FiP) као основни механизам подстицаја за нове ОИЕ капацитете. FiP систем функционише тако да произвођач испоручује електричну енергију на тржишту, а Фонд за развој обнављивих извора (ФРОЕЕ) исплаћује разлику између остварене тржишне цене и унапред утврђене референтне (премијске) вредности.

Референтне вредности Premium-а утврђују се путем конкурентских аукција, чиме се цена подстицаја одређује тржишном конкуренцијом. До 2025. године одржане су три аукцијске рунде, у укупном обиму преко 700 МW.

2. Систем нето мерења (Net Metering)

За мале произвођаче из обновљивих извора (прозјумере — произвођачи-потрошачи) инсталисане снаге до 500 кW, примењује се систем нето мерења. Произвођач може да испоручи вишак произведене електричне енергије у мрежу и добије одговарајући кредит на рачун за потрошену енергију.

АЕРС је 2023. проширио доступност нето мерења на станарске зграде и индустријске кориснике, иако практична примена у вишепородичним зградама остаје ограничена регулаторним баријерама.

3. Трговање емисијама — национални ETS у развоју

Србија тренутно нема оперативни систем за трговање емисионим јединицама. Министарство заштите животне средине ради на развоју националног Регистра емисионих јединица компатибилног са EU ETS, уз техничку подршку ЕУ (IPA фондови). Нацрт Закона о трговању емисионим јединицама је у процедури усвајања.

Регулаторни инструмент Правна основа Статус Покривени сектори
Feed-in Premium (FiP) Закон о ОИЕ 2021 Активан Сви ОИЕ
Нето мерење Одлука АЕРС 2021/2023 Активан Прозјумери до 500 кW
Национални ETS У изради У развоју Велики произвођачи, индустрија
Накнада за емисије SO₂/NOₓ Закон о заштити вазд. 2019 Активан (ниске стопе) Индустрија, термоелектране
Енергетски аудит Закон о ЕЕ 2021 Активан Велика предузећа
Стандарди ЕЕ за зграде (EPBD) Правилник о ЕЕПЗ 2023 Активан Нова и обновљена градња
Субвенције за ОИЕ домаћинства Програм Владе Србије Активан периодично Физичка лица

4. Стандарди енергетске ефикасности зграда

Сектор зграда одговоран је за приближно 40% укупне финалне потрошње енергије у Србији. Правилником о енергетској ефикасности зграда (ЕЕПЗ, 2023) уведени су стандарди инспирисани ЕУ директивом о енергетским перформансама зграда (EPBD), укључујући обавезне минималне стандарде и систем енергетских пасоша. Примена је постепена — тренутно се у потпуности примењује само на нову градњу, док је обнова постојећег фонда под добровољним или партијалним режимом.

5. Фискални инструменти — накнаде за загађење

Систем накнада за загађење ваздуха у Србији базиран је на Уредби о врстама загађивача, критеријумима и методологији за обрачун накнаде за загађивање животне средине. Тренутне стопе накнаде за емисије SO₂ и NOₓ из производних постројења вишеструко су ниже него у земљама ЕУ — ниво накнаде не стимулише значајне инвестиционе одлуке у смеру смањења загађења.

„Основна слабост српског регулаторног оквира за климу није одсуство прописа — већ слаба примена постојећих прописа, ниске финансијске санкције и недостатак административних капацитета за мониторинг."

— Процена регулаторних капацитета — Caltovuris аналитичка белешка, 2025

6. Институционални оквир

Кључне институције за спровођење климатске и енергетске политике у Србији укључују:

  • Министарство рударства и енергетике — стратешко планирање, политика ОИЕ, NECP
  • Министарство заштите животне средине — климатска политика, инвентар ГГС, ETS
  • АЕРС (Агенција за енергетику) — регулација тржишта електричне енергије и гаса
  • Агенција за заштиту животне средине (АЗЖС) — мониторинг, инвентаризација
  • Канцеларија за ЕУ интеграције — координација хармонизације