Структурна зависност Србије од угља
Угаљ — конкретно мрки угаљ и лигнит — и даље доминира у структури производње електричне енергије у Србији, са уделом od преко 67% у укупној нето производњи. Инсталисани капацитет угљених термоелектрана у систему Електропривреде Србије (ЕПС) износи приближно 4.360 МW, при чему је просечна старост постројења преко 38 година — знатно изнад економски оправданог рока ексnloatacije.
Инвентар угљених термоелектрана ЕПС-а
| Постројење | Снага (МW) | Горе (година) | Старост (год) | Горivo |
|---|---|---|---|---|
| ТЕНТ А (блокови 1–6) | 1.650 | 1970–1984 | 41–54 | Лигнит (Колубара) |
| ТЕНТ Б (блокови 1–2) | 1.240 | 1983/1984 | 40–41 | Лигнит (Колубара) |
| ТЕ Колубара А | 285 | 1956–1968 | 57–69 | Лигнит (Колубара) |
| ТЕ Морава | 108 | 1967 | 58 | Лигнит |
| ТЕ Косто (ТEKO) | 348 | 1977/1978 | 46–47 | Лигнит (Костолац) |
| ТEKO Б | 348 | 1989 | 35 | Лигнит (Костолац) |
| Укупно | ~3.979 | — | — | — |
Рудни басени: Колубарски и Костолачки
Производња угља у Србији концентрисана је у два главна рудна басена:
- Колубарски угљени басен — гравитациони центар код Лазаревца, површински коп, резерве лигнита процењене на ~2,5 милијарди тона; директно запослено ~8.000 радника
- Костолачки угљени басен — код Пожаревца, резерве ~400 милиона тона; ~3.500 директно запослених
Поред директно запослених, процена индиректних радних места у ланцу снабдевања, локалним услугама и привредама рударских зона указује на укупну изложеност транзицији од 40.000–60.000 радника и чланова домаћинства у Лазаревачком, Обреновачком и Пожаревачком крају.
Три кључне структурне баријере фазирања угља
1. Буџетска зависност и приходи ЕПС-а
Електропривреда Србије је интегрисани вертикални монопол у државном власништву који генерише значајне приходе за државни буџет и локалне самоуправе у рударским зонама. Угасити угаљ без алтернативног прихода за ЕПС и буџет значило би суочавање са финансијским дефицитом у краткорочном периоду. Влада Србије није усвојила механизме финансирања праведне транзиције (Just Transition Fund на национaлном нивоу).
2. Ограничени административни капацитети
Транзиција из угља захтева комплексну координацију међу министарствима — рударства, животне средине, рада, регионалног развоја. Тренутни институционални оквир нема засебно тело надлежно за управљање транзицијом, а административни капацитети за планирање и спровођење многобројних паралелних процеса (рекултивација, преквалификација радника, привредна диверзификација) процењени су као недовољни.
3. Социо-економски утицај на рударске заједнице
Лазаревац, Велики Црљени и Костолац представљају заједнице у потпуности зависне од угљене индустрије. Локалне самоуправе немају адекватне приходе ни институционалне капацитете за управљање транзицијом без значајне националне и ЕУ финансијске подршке.
„Праведна транзиција у Лазаревцу није само климатско питање — то је питање да ли ће Лазаревац за 20 година имати привреду, или ће постати депопулационо подручје."
— Истраживач у области регионалног развоја, Caltovuris интервјуи с актерима транзиције, 2024ЕУ захтеви и рок за затварање термоелектрана
Директива о великим постројењима за сагоревање (LCP Директива, 2010/75/EU) коју Србија мора да транспонује у оквиру Уговора о Енергетској заједници, поставља строге граничне вредности емисија SO₂, NOₓ и честица за термоелектране. Рок за усклађивање је 2027. година.
Три старија блока ТЕНТ А и ТЕ Колубара А вероватно неће моћи да испуне захтеве ЛCP директиве без значајних улагања у ретрофит — трошкови процењени на преко 400 милиона евра — или ће бити затворени пре 2027.