Потенцијал и реалност соларне енергетике у Србији
Србија располаже надпросечним соларним потенцијалом у контексту централне и источне Европе. Годишња сума сунчевог зрачења на хоризонталну површину износи 1.400–1.600 кWh/м² у већем делу земље, са вредностима изнад 1.500 кWh/м² у јужном и централном делу Србије. Ово је знатно изнад вредности у северној Европи (800–1.000 кWh/м²) и приближно 15% изнад просека централне Европе.
Упркос оваквом потенцијалу, реализовани инсталисани капацитет до краја 2024. износио је свега ~195 МW — вишеструко испод потенцијала и NECP циља од 1.500 МW до 2030. године. Јаз указује на значајне административне, регулаторне и мрежне баријере које су успоравале развој сектора.
Динамика инсталација 2018–2024.
| Година | Новоинсталисани капацитет (МW) | Кумулативни капацитет (МW) | Доминантни сегмент |
|---|---|---|---|
| 2018 | 4,2 | 8,5 | Индустрија / комерцијалне крове |
| 2019 | 6,8 | 15,3 | Индустрија |
| 2020 | 8,4 | 23,7 | Индустрија / прозјумери |
| 2021 | 12,1 | 35,8 | Прозјумери (Net Metering) |
| 2022 | 28,6 | 64,4 | Прозјумери + мале СЕ |
| 2023 | 66,3 | 130,7 | Свe категорије |
| 2024 | 64,5 | 195,2 | Утилити-скале + прозјумери |
Регулаторни оквир — Feed-in Premium и аукцијски систем
Систем Feed-in Premium (FiP), уведен Законом о коришћењу ОИЕ (2021), представља основу финансирања нових соларних капацитета. Произвођачи стичу право на FiP кроз:
- Аукцијске процедуре — конкурентска тендерска процедура за системе преко 500 кW. Три рунде су окончане до 2025. са укупно алоцираних ~400 МW за соларне пројекте.
- Директно стицање статуса — за системе до 500 кW (мала и средња постројења), без аукцијске процедуре, по административно утврђеним вредностима
- Нето мерење (Net Metering) — за прозјумере до 500 кW
Просечна аукцијска цена за соларне пројекте у другој аукцијској рунди (2023) износила је 46,8 €/МWh — конкурентна вредност у регионалном контексту.
Мрежна интеграција — кључна баријера
Упркос регулаторном напретку, мрежна инфраструктура представља критичну баријеру за убрзани развој соларне енергетике. Електромреже Србије (ЕМС — оператор преносног система, и EPCG/EVKP — дистрибутери) суочавају се са неколико структурних изазова:
- Застарела дистрибутивна инфраструктура у руралним подручјима са највишим соларним потенцијалом
- Ограничени капацитети прикључења у мрежним чвориштима са великом концентрацијом захтева
- Недовољан развој система за складиштење енергије (батерије) за уравнотежавање производњe
- Административни застоји у процедурама прикључења — просечно чекање 12–18 месеци
Агро-соларни системи (Agrivoltaics)
Комбиновање пољопривредне производње и соларне енергетике на истој површини земљишта (агровольтаика) представља иновативни приступ посебно применљив у Vojvodini. Паnonska низија нуди неколико синергија: велике равне површине, постојећа пољопривредна инфраструктура и близина конзумних центара.
У Србији не постоји специфична регулатива за агровольтаичне системе — они се тренутно одобравају по редовним процедурама, иако је потреба за прилагођеним оквиром идентификована у NECP документу.
Пројекције до 2030. — изазов остварења циља
Достизање циља од 1.500 МW инсталисаних соларних капацитета до 2030. захтева просечну годишњу инсталацију од преко 185 МW у периоду 2025–2030. — троструко više од текућег темпа. Анализа Caltovuris платформе идентификује следеће кључне предуслове за остварење циља:
- Убрзање административних процедура прикључења (циљ: максимално 6 месеци)
- Инвестиције у мрежну инфраструктуру процењене на min. 380 милиона евра у периоду 2025–2030.
- Развој регулаторног оквира за батеријска складишта
- Континуиране аукцијске рунде са предвидивим распоредом (2× годишње)