Преглед обавеза Србије у области климатске и енергетске политике у оквиру процеса приближавања Европској унији — постигнути напредак, идентификовани јазови и препоруке за убрзање транспозиције.
Европска унија је кроз тзв. Зелени договор (European Green Deal) и пратећи законодавни пакет „Fit for 55" успоставила свеобухватан регулаторни оквир за декарбонизацију економије до 2050. Србија, као кандидат за чланство, обавезана је на постепену хармонизацију националног законодавства са овим прописима у оквиру Поглавља 27 (Животна средина) и Поглавља 15 (Енергетика) приступних преговора.
У наставку је преглед кључних директива и регулаторних аката ЕУ у области климате и енергетике, са оценом тренутног стања транспозиције у правни систем Србије:
| Директива / Регулатива ЕУ | Главни захтеви | Статус транспозиције у Србији |
|---|---|---|
| Директива о ОИЕ (2018/2001, ред. 2023/2413) | Циљ 42,5% ОИЕ у поtrošnji до 2030. | Делимично транспонована — Закон о коришћењу ОИЕ (2021), потребне даље измене |
| Директива о енерг. ефикасности (2023/1791) | Смањење потрошње енергије за 11,7% до 2030. | Делимично — Закон о ефикасном коришћењу енергије, неопходне ревизије |
| Систем трговања емисијама (EU ETS, Reg. 2023/857) | Тржишни механизам цене угљеника за индустрију и енергетику | Национални ETS у изради — нема оперативног система до 2025. |
| Директива о великим постројењима за сагоревање (2010/75/EU) | Гранични нивои емисија SO₂, NOₓ, прашине за термоелектране | Рок прилагођавања до 2027. (Уговор о ЕнЗ), кашњење у имплементацији |
| Директива о квалитету ваздуха (2008/50/EC) | Стандарди PM2.5, PM10, NO₂ у амбијенталном ваздуху | Транспонована формално, недовољни капацитети мониторинга |
| Такс. Регулатива за одрживе финансије (2020/852) | Класификација одрживих инвестиција | Ниво ускладивости — низак, у фази анализе примењивости |
Поред директног усклађивања са ЕУ законодавством кроз приступне преговоре, Србија је потписница Уговора о Енергетској заједници (Energy Community Treaty) — регионалног оквира намењеног земљама Западног Балкана. Овај уговор обавезује Србију на транспозицију кључних ЕУ директива у области енергетике, укључујући и директиве о обновљивим изворима, енергетској ефикасности и интерном тржишту електричне енергије.
Секретаријат Енергетске заједнице редовно оцењује степен имплементације — у последња три извештаја, Србија је добила оцену „делимична усклађеност" у већини кључних области, уз напомену да динамика имплементације не одговара амбицијама изјављеним у стратешким документима.
„Кашњење у транспозицији директиве о великим постројењима за сагоревање сама по себи представља регулаторни и репутациони ризик за Србију у приступним преговорима — термоелектране не могу бити изузете од стандарда ЕУ на неодређено."
— Извештај Секретаријата Енергетске заједнице о имплементацији, 2024У оквиру преговора о чланству у ЕУ, Поглавље 27 обухвата шири скуп еколошких прописа, међу којима су регулативе о заштити ваздуха, климатским променама, управљању отпадом и природи. За климатски сектор кључна су три подручја:
Поглавље 15 захтева транспозицију правила о унутрашњем тржишту гаса и електричне енергије, обезбеђивање сигурности снабдевања и развој регулаторног оквира за обновљиве изворе. AERS (Агенција за енергетику Републике Србије) мора постати потпуно независни регулатор у складу са захтевима Трећег енергетског пакета ЕУ.
На основу анализе тренутног стања транспозиције, Caltovuris идентификује следеће приоритетне области за убрзање усклађивања:
Зелена агенда за Западни Балкан (2020) представља регионалну верзију European Green Deal, са прилагођеним циљевима и подршком кроз IPA фондове.
Анализа декарбонизације →Механизам граничног угљеничног прилагођавања (CBAM) директно ће утицати на српски извоз у ЕУ — нарочито у секторима челика, цемента и ђубрива.
Регулаторна анализа →Иницијатива REPowerEU за диверзификацију енергетских извора отвара могућности за убрзан развој ОИЕ у Србији и регионалне интерконекције.
Анализа ОИЕ →