Детаљан преглед тренутног стања, регулаторног оквира, инвестиционих трендова и пројекција развоја свих облика обновљивих извора енергије на територији Србије.
Обновљиви извори енергије у Србији тренутно покривају приближно 29% бруто финалне потрошње енергије, при чему хидроенергија доминира са знатним уделом. Циљ NECP-а предвиђа достизање 40% удела ОИЕ у производњи електричне енергије до 2030. године — циљ захтевних, али достижних параметара.
Укупни инсталисани капацитет обновљивих извора у Србији крајем 2024. износи приближно 3.850 МW, при чему хидроенергетика чини 2.858 МW (74%), ветроенергетика 772 МW (20%), соларна енергија 195 МW (5%), биомаса и остало 25 МW (1%).
Хидроенергетика је традиционално најзначајнији обновљиви извор у Србији. Инсталисани капацитет великих хидроелектрана износи 2.858 МW, а у просечној хидролошкој години производе се преко 10 TWh. Кључна постројења укључују:
Потенцијал за нове велике хидроелектране у Србији је ограничен. Нови капацитети очекују се претежно кроз изградњу малих хидроелектрана и реверзибилних постројења за балансирање мреже.
Ветроенергетски сектор Србије доживео је убрзани развој у периоду 2012–2024. Тренутно је инсталисано 772 МW у следећим ветропарковима: Čibuk 1 (158 МW), Malibunar (102 МW), Maestrale (105 МW), Parkea (66 МW) и другима. Планирани нови капацитети до 2030. износе преко 800 МW, а у процедури одобравања налазе се пројекти са укупно ~1.200 МW.
Соларна енергија представља сектор са далеко највећим потенцијалом за раст у наредном периоду. Инсталисани капацитет је до краја 2024. достигао ~195 МW, али динамика је убрзана — само у 2023. и 2024. приикључено је преко 140 МW нових капацитета. Детаљна анализа доступна је у тематском прегледу Соларна енергија у Србији.
Биомаса представља важан топлотни ресурс у руралним подручјима Србије, иако је удео биомасе у производњи електричне енергије минималан. Инсталисани капацитет биогасних постројења износи приближно 20 МW, претежно у сектору пољопривредних биогасних станица у Vojvodini.
Геотермални потенцијал Србије процењен је на умерен до висок у северним и источним деловима земље — тренутно је готово неискоришћен у производњи електричне енергије, иако постоји употреба у балнеологији и пољопривредном грејању.
Развој обновљивих извора у Србији регулисан је Законом о коришћењу обновљивих извора енергије (2021), уз подзаконске акте које доноси Министарство рударства и енергетике. Систем подстицаја обухвата:
| Врста ОИЕ | Инст. капацитет 2024 (МW) | Циљ 2030 (МW) | Потреба за раст |
|---|---|---|---|
| Хидроенергетика | 2.858 | 2.980 | +122 МW |
| Ветроенергетика | 772 | 1.920 | +1.148 МW |
| Соларна енергија | 195 | 1.500 | +1.305 МW |
| Биомаса и биогас | 25 | 120 | +95 МW |
| Укупно | 3.850 | 6.520 | +2.670 МW |
Анализа соларног потенцијала, системи FiT и FiP, динамика инсталација у периоду 2022–2025. и перспективе убрзаног раста.
Читај анализу →Преглед тренутних ветропаркова, карте ветропотенцијала, планирани пројекти и изазови интеграције у националну мрежу.
Читај анализу →Детаљна анализа система подстицаја, аукцијских процедура и перспективе увођења тржишних механизама за ОИЕ.
Читај анализу →