Преглед сектора · 2025

Стање развоја обновљивих извора у Србији

Обновљиви извори енергије у Србији тренутно покривају приближно 29% бруто финалне потрошње енергије, при чему хидроенергија доминира са знатним уделом. Циљ NECP-а предвиђа достизање 40% удела ОИЕ у производњи електричне енергије до 2030. године — циљ захтевних, али достижних параметара.

Укупни инсталисани капацитет обновљивих извора у Србији крајем 2024. износи приближно 3.850 МW, при чему хидроенергетика чини 2.858 МW (74%), ветроенергетика 772 МW (20%), соларна енергија 195 МW (5%), биомаса и остало 25 МW (1%).

Комбинована слика обновљивих извора у Србији: хидроелектрана на Ђердапу, ветрогенератори на Кошавском ветру и соларни панели у Vojvodini
Хидроенергетика, ветроенергетика и соларна енергија — три стуба развоја ОИЕ у Србији

Хидроенергетика — доминантни ОИЕ

Хидроенергетика је традиционално најзначајнији обновљиви извор у Србији. Инсталисани капацитет великих хидроелектрана износи 2.858 МW, а у просечној хидролошкој години производе се преко 10 TWh. Кључна постројења укључују:

  • ХЕ Ђердап I и II — 1.026 МW + 270 МW (у савладавању са Румунијом)
  • ХЕ Бајина Башта — 365 МW, са реверзибилном електраном 614 МW
  • ХЕ Власина — 128 МW, HE систем у ужем делу Србије
  • Мале хидроелектране (MHE) — преко 100 постројења, укупно ~100 МW

Потенцијал за нове велике хидроелектране у Србији је ограничен. Нови капацитети очекују се претежно кроз изградњу малих хидроелектрана и реверзибилних постројења за балансирање мреже.

Ветроенергетика — брзи раст

Ветроенергетски сектор Србије доживео је убрзани развој у периоду 2012–2024. Тренутно је инсталисано 772 МW у следећим ветропарковима: Čibuk 1 (158 МW), Malibunar (102 МW), Maestrale (105 МW), Parkea (66 МW) и другима. Планирани нови капацитети до 2030. износе преко 800 МW, а у процедури одобравања налазе се пројекти са укупно ~1.200 МW.

Соларна енергија — највећи потенцијал за раст

Соларна енергија представља сектор са далеко највећим потенцијалом за раст у наредном периоду. Инсталисани капацитет је до краја 2024. достигао ~195 МW, али динамика је убрзана — само у 2023. и 2024. приикључено је преко 140 МW нових капацитета. Детаљна анализа доступна је у тематском прегледу Соларна енергија у Србији.

Биомаса, геотерма и биогас

Биомаса представља важан топлотни ресурс у руралним подручјима Србије, иако је удео биомасе у производњи електричне енергије минималан. Инсталисани капацитет биогасних постројења износи приближно 20 МW, претежно у сектору пољопривредних биогасних станица у Vojvodini.

Геотермални потенцијал Србије процењен је на умерен до висок у северним и источним деловима земље — тренутно је готово неискоришћен у производњи електричне енергије, иако постоји употреба у балнеологији и пољопривредном грејању.

Регулаторни оквир за ОИЕ

Развој обновљивих извора у Србији регулисан је Законом о коришћењу обновљивих извора енергије (2021), уз подзаконске акте које доноси Министарство рударства и енергетике. Систем подстицаја обухвата:

  • Feed-in Premium (FiP) — разлика између тржишне цене и загарантоване премијске цене, уведена 2021.
  • Aukcijski систем — конкурентске аукције за нове капацитете ОИЕ, три аукциона одржана до 2025.
  • Нето мерење (Net Metering) — за прозјумере до 500 кW, регулисано одлукама АЕРС-а
  • Привремени повлашћени статус — за пројекте у изградњи до преласка на FiP
Врста ОИЕ Инст. капацитет 2024 (МW) Циљ 2030 (МW) Потреба за раст
Хидроенергетика2.8582.980+122 МW
Ветроенергетика7721.920+1.148 МW
Соларна енергија1951.500+1.305 МW
Биомаса и биогас25120+95 МW
Укупно3.8506.520+2.670 МW
Тематски прегледи

Детаљне анализе по технологијама

Соларна енергија

Анализа соларног потенцијала, системи FiT и FiP, динамика инсталација у периоду 2022–2025. и перспективе убрзаног раста.

Читај анализу →

Ветроенергетика

Преглед тренутних ветропаркова, карте ветропотенцијала, планирани пројекти и изазови интеграције у националну мрежу.

Читај анализу →

Регулаторни оквир ОИЕ

Детаљна анализа система подстицаја, аукцијских процедура и перспективе увођења тржишних механизама за ОИЕ.

Читај анализу →