Аналитичко истраживање циљева декарбонизације, регулаторних механизама за смањење емисија и трендова у транзицији ка чистијим изворима енергије на територији Србије и у регионалном контексту Западног Балкана.
Наш аналитички тим прати развој климатске политике у Србији кроз призму регулаторних промена, технолошких трендова и обавеза у оквиру процеса приближавања ЕУ.
Детаљна анализа тренутне структуре производње електричне енергије у Србији: учешће угља, хидроенергије, природног гаса и обновљивих извора у укупном миксу.
Читај истраживање →Преглед националних стратегија и НЕCP документа Србије, анализа ускладивости постављених циљева са Париским споразумом и ЕУ Green Deal оквиром.
Читај истраживање →Временске серије емисија стакленичких гасова по секторима, методологија мерења, верификације и извештавања у складу са UNFCCC стандардима.
Читај анализу →Стање развоја соларних, ветроенергетских и малих хидроенергетских пројеката у Србији, трендови инвестиција и регулаторни оквир за подстицаје.
Читај истраживање →Анализа транспозиције европских директива у области климе и енергетике у национално законодавство Србије, идентификовани јазови и препоруке.
Читај анализу →Преглед постојећих и планираних инструмената климатске политике: порез на угљеник, трговање емисијама, стандарди енергетске ефикасности, субвенције за ОИЕ.
Читај анализу →Упркос декларативним обавезама у оквиру процеса приступања Европској унији, Србија и даље задржава висок удео угља у структури производње електричне енергије. Анализа идентификује кључне структурне, економске и политичке баријере транзицији.
Термоелектране на угаљ у Србији — пре свега у систему ЕПС-а — генеришу преко 60% укупне произведене електричне енергије. Инсталисани капацитет лигнитних постројења износи близу 4.400 МW. Упркос старости и еколошким проблемима, ова инфраструктура остаје централна за енергетску безбедност земље.
Истраживање испитује три кључна фактора: (1) зависност буџета Србије од прихода државних енергетских компанија, (2) ограничени административни капацитети за управљање транзицијом и (3) социо-економски утицај затварања рудника у Колубарском и Костолачком басену.
Прочитај потпуни чланак
Просечна старост угљених термоелектрана у Србији износи преко 38 година, знатно изнад европског просека и граничних вредности за ЕУ тржиште.
Национални енергетски и климатски план Србије представља кључни стратешки документ за управљање енергетском транзицијом. Анализирамо постављене циљеве, механизме праћења и реалност испуњења у датом временском оквиру.
Читај чланак →
Србија располаже значајним соларним потенцијалом — преко 1.500 сунчаних сати годишње у већем делу земље. Анализујемо динамику инсталација, систем Feed-in Tariff и нове тендере за соларне пројекте.
Читај чланак →
Анализа тренутно инсталисаних ветроенергетских капацитета, преглед нових пројеката у процедури и прогноза развоја сектора до краја деценије у контексту NECP циљева.
Читај чланак →
Caltovuris је независни аналитички ресурс посвећен систематском праћењу и истраживању климатске политике Србије и регионалних трендова енергетске трансформације.
Нисмо енергетска компанија, нити пружамо комерцијалне услуге. Наши материјали имају искључиво информативни и аналитички карактер и намењени су стручној јавности, истраживачима, новинарима и свим заинтересованим грађанима.
Пратимо транспозицију ЕУ регулатива у домаће законодавство, анализирамо ефикасност националних стратегија и доносимо независну процену напретка у достизању климатских циљева.
О нама
Структура производње електричне енергије и планови за промену удела извора.
Истражи →